Brojač posjeta  

14946758
Danas
Juče
Ove sedmice
Prošle sedmice
Ovaj mjesec
Prošli mjesec
Ukupno
726
2494
3220
14700409
68417
127288
14946758
Vaš ip 18.205.176.85
Tačno vrijeme: 2019-11-19 08:39:36
   

Han Pijesak - Neopisiv strah od zatvora natjerao me je da se odlučim na bjekstvo i uspio sam. Dva dana sam se skrivao gladan, žedan, nenaspavan i prestravljan.

Ovako počinje strahovita priča Mirka Terzića iz Han Pijeska, jednog od radnika koji je trbuhom za kruhom otišao u daleki Soči, iz kog je, kako kaže, jedva donio živu glavu.

Iako je radio u neizdrživim uslovima šezdesetogodišnji Terzić je uspio da izdrži cijelu 2013. godinu na građevinama. Mukotrpno je zarađivao novac, ili bolje reći "siću", sve dok ga u akciji 17. januara 2014. godine oko ponoći nisu uhapsili ruski specijalci.

- Ruska imigraciona policija uhapsila je tu noć oko 15 radnika, oduzela nam sav novac i bez ikakve potvrde su nas poveli u zatvor. Meni su oduzeli 11.200 rubalja. Shvatio sam da mi se crno piše i odlučio sam da idem na sve ili ništa. Znao sam da ću još gore proći ako me uhvate u bijegu, ali na sreću, uspio sam da im umaknem - rekao je Terzić i dodao da je kasnije čuo da je pobjeglo još sedam radnika.

- Krio sam se oko zgrada, u blizini baze gdje smo bili smješteni dok smo radili. Dok sam preživljavao najteža dva dana u životu bježeći pred policijom, u zatvoru je bilo osamdesetak radnika uhapšenih na gradilištima i u bazama firmi koje rade u Sočiju - rekao je Terzić.

Po saznanju da su zatvoreni radnici stupili u kontakt sa ambasadorom Srbije u Rusiji Slavenkom Terzićem, "odbjegli radnik" je riješio da ga kontaktira.

- Rekao mi je da idem u bazu i da tamo sačekam njegova dalja uputstva. U bazi su mi se pridružili i ostali radnici koji su bili u bijegu - rekao je Terzić i dodao da ih je policija odvela u imigracioni centar u Sočiju gdje su im se pridružili i zatvorenici.

- Potom su nas odveli u sudnicu gdje smo i formalno trebali priznati krivicu i tako dobiti mogućnost da nas deportuju kući. Vlasnici gradilišta su platili kaznu od 2.000 rubalja po radniku jer je to bio uslov da nam dozvole odlazak kući - ispričao je Terzić. 

Avionom, koji je obezbijedila Vlada Srbije, vraćeni su u Beograd.

- Nismo imali nikakvu podršku diplomata iz BiH, spaseni smo zahvaljujući Srbiji. Na aerodromu u Sočiju prvi put sam vidio predstavnika ambasade BiH u Rusiji - rekao je Terzić zahvalivši  ambasadoru Srbije na pomoći, podršci i na obezbijeđenoj hrani.

Po dolasku na Surčinski aerodrom sačekao ga je predstavnik ambasade BiH u Srbiji i u dogovoru sa vlasnikom agencije "Kondor" Verkom Savčićem obezbijeđen mu je prevoz do Han Pijeska.

Međutim, agonija pečalbara iz BiH nije završena dolaskom u matičnu zemlju. Dug koji potražuju teško da će ikada naplatiti.

- Svaki dinar sam zaradio teškim radom. U Sočiju sam bio više gladan nego sit, a kući sam se vratio sa par rubalja. Šta sad da radim? Samo mi je sin zaposlen i izdržava sedam članova porodice. Htio sam zaraditi i svima pomoći, a evo šta sam donio, šaku rubalja - priča Terzić i pokazujući izgužvan novac.

Gazde nestale

Terzić kaže da mu je vizu za Rusiju u januaru 2013. obezbijedio Ozren Jolović koji ga je povezao sa Gordanom Bjelanovićem sa kojim je otišao u Brjansk.

- Tamo nas je sačekao Ratko Mićić, rodom iz Šekovića, a nastanjen u Surčinu. U firmi "Jugostroj", čiji su vlasnici bili Mićić i Bjelanović, cijena radnog sata je bila šest dolara, a isplatili su mi samo 3.000 rubalja - rekao je Terzić dodajući da su mu ostali dužni 248.000 rubalja.

- Krajem avgusta gazde nestaju. Uspio sam ponovo da nađem posao u firmi čiji je vlasnik ruski državljanin koji mi je platio samo za dva mjeseca rada - rekao je Terzić.

   
© Masterfromf

Uloguj se - Registruj se

Ako niste registrovani izaberite opciju napravi nalog.